Otišla si, a nisam se ni pošteno navikla na tebe.
Bila si i gorka i slatka, valjda to tako mora. Zato ti posvećujem ovo malo mesto na mom još manjem, usamljenom blogu, čisto da te skroz ne zaboravim.

Kroz tebe sam naučila da volim, cenim, radim, budem vredna i odgovorna, i da ne gledam nazad.
Naučila sam da ne živim u prošlosti. Da gledam napred i da se ne okrećem. A ova godina će me, nadam se, naučiti da živim danas za danas, a ne za neko tamo bolje sutra.

Naučila si me ko su mi pravi prijatelji, šta znači porodica i šta znači ljubav.

Ti si ona godina kada sam postala 'odrasla' i završila fakultet i dobila svoju prvu platu.
Kada sam prvi put otišla na more sa jačom polovinom. Prvi put završila u bolnici i imala svoju prvu operaciju.

Crtala, crtala i crtala.

Ispratila sam neke prijatelje u bolji život, neki su mi se vratili, a neki ostali tu gde su uvek bili.

Izgubila jednog čupavca, i dobila novog čupavog člana porodice.

Za sve što si uzela, vraćala si. Nisi ostala dužna.

Hvala ti, 2015.

Jovana xx

6a7359277c62516f7e3f2afe581a5321e78e46fd03eee84192