Danas vam donosim nešto malo drugačije, a to je serija intervijua sa osobama koje su me isnpirisale tokom proteklih godina.
Prvu osobu koju ću vam predstaviti je Branislava koja vodi blog Brana's Divne World.
Počela sam da pratim njen blog rane 2012-e i mislim da je ona bila prva devojka sa naših prostora čiji sam blog tako zavolela. Ono što me je privuklo kod nje je što se izdvaja iz mase, posvećuje pažnju svom blogu i pravi sadržaj koji zaista drži čitaocu pažnju - od fotografija pa do samog teksta. Mislim da vam je dovoljna sama činjenica to što sam ostala verna njenom blogu već toliko godina. Onda ćete moći i da zamislite koliko sam srećna što sada pišem ovaj post.
Najviše volim njene enterijer priče, svaka je posebna na svoj način i budi u meni inspiraciju i motivaciju da radim na sebi i ne odustajem, kako bi se možda jednog dana i moj stan našao na njenom blogu.
Jednu od mojih omiljenih enterijer priča možete pročitati ovde.
Brana je, na moju ogromnu sreću, pristala da mi odgovori na nekoliko pitanja, tako da u nastavku možete pročitati naš kratak intervju:
1. Čime se u svom životu najviše ponosiš?
Činjenicom da sam svojim radom, trudom i zalagnjem uspela da učinim ponosnim svoje roditelje, svog dragog i svoje prijatelje. Trenutak kada shvatim da su oni ponosni na mene jeste i momenat kada sam i sama najponosnija na sebe.
2. Kada bi mogla da odeš u prošlost, koji savet/savete bi dala mlađoj sebi?
Ne nerviraj se oko banalnosti i prolaznih stvari, uvek sebe zapitaj ‘’Hoće li to biti važno za 5 godina’’ i budi tolernatnija i otvorenija prema ljudima jer oduševićete njihova dobrota, pažnja, kreativnost i znanje.
3. Ko ti je inspiracija i zašto?
Sve one mlade a uspešne osobe koje svakodnevno srećem u svom okruženju i koje ne odustaju, već svojom voljom pomeraju granice i nadmašuju očekivanja.
4. Kada bi do kraja života morala da jedeš isti obrok, šta bi to bilo?
Čokolada, u bilo kom obliku.
5. Kako za tebe izgleda jedan savršen dan?
Sunačan je, prolazi sporo i mirno a provodim ga u lenjem ispijanju ukusne kafe, dok pored mene sede moji prijatelji koji podjednako lenjo gustiraju svoje piće i sa kojima više ćutim no što pričam, dok uživamo u lepoti tog lenjog i sporog dana. Dan kakav dugo, dugo nisam imala ali kakvom se najiskrenije nadam.
Nadam se da ste uživali čitajući ovo bar upola koliko sam ja dok sam ga pisala.
A sada pravac na Branin blog, verujte mi da će biti vredan vašeg vremena.
Do sledećeg kuckanja,
Jovana
